Suprotnosti koje se privlače odbijajući se

Ako nešto ne podnosim, onda je to kad mi neko otkaže – ne u minut do 12, već u 12 i minut. Pa, znaš šta! Stvarno! I, to se, još, ne udostoji da me pozove, što jedna takva situacija svakako nalaže, već mi pošalje poruku – Ništa za večeras!  E, pa, prijatelju, što je mnogo, mnogo je! Što bi rekla moja majka – Nisam ja tebe na ulici našla! I, to sa punim pravom!

Nisam besna – ma, gde! Prosto mi dođe da puknem! Dođe mi da odem da ga išamaram,  iako sam protiv svakog vida nasilja, i da mu kažem da ne može tako da tretira nikoga. NIKOGA! Da sa trideset i kusur dobranih godina, treba da ima ipak nekog poštovanja prema drugima.

Umesto toga on ima visinu preko 2m i naočare sa zatamnjenim staklima, adekvatna kola za takav gabarit – džip „spacesatle“, BlackBerry SmartPhones – kako bi mogao da bude stalno u toku sa svim dešavanjima na FB, direktorsko mesto – a, kako drugačije, okruženje tipa – Znaš sinoć sam sa tom glumicom sedeo ... Gledala si ga u Dnevniku2? Ma, kum mi je čudo! Jenom rečju – muškarac 21. veka! Moderan muškarac, koji još uvek živi sa svojom mamom! I devizom – U životu je sve interes!

Skoro sam gledala neku emisiju o Škorpijama – kako izgledaju, čime se hrane, kako obavaljaju proces reprodukcije. To su zglavkari, koji danju stagniraju, a noću ordiniraju. Poseduju neku vrstu otrova koja nije opasna po čoveka. Hrane se sitnim zglavkarima, koje hvataju klještima a zatim ih ubijaju uz pomoć bodlja. Pare se tako što mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a onda ih ženke same unose u telo. Edukativno, nema šta!

Moja Škorpija je klasičan primer dotične vrste zglavkara. Danju izigrava velikog šefa i još većeg poltrona u odnosu na druge šefove – jer i nad šefom, ima šef. Uveče je pastuv sa potrebom ispitivanja što većeg broja ergela – jer za svoju još nije skupio dovoljno para. Osvaja na brzaka, a ostavlja na duge staze! Odličan ljubavnik – mnogo se daje, a ništa ne traži za uzvrat. Emocije prepušta drugoj strani, jer ne voli da prlja ruke! Samoživ, egocentri, cinik ....

I, otkud ja ovakva, u celoj toj priči?! E, to bih volela da znam!

Početak .... a, kako drugačije?

Svaki početak kreće predstavljanjem, a u mom slučaju to izgleda ovako.

Zovem se Olga, imam 35 godina, živim sama, podstanar sam, radim posao koji me ne ispunjava i koji mi čak ni materijalnu satisfakciju ne donosi, nemam kućnog ljubimca, ali zato imam gomilu prijatelja a i oni imaju mene, najdivnije roditelje i njihovu nesebičnu ljubav i pomoć, duge noge i još kraću suknju, sluha da saslušam ali, ne uvek, i do kraja da ispratim (iskreno!), gomilu interesovanja i još manje (u većini slučajeva, uopšte) para da sve to i ostvarim, zajednički život od 6 godina, iz kojeg sam pre 3 godina izašla (uredno ispoštovala, dala 40 dana i stavila tačku na to - od mene sasvim dovoljno), pojedince koji se s vremena na vreme pojave, pa nestanu .... I, najveću moguću privilegiju da živim i funkcionišem u gradu, koji se zove Beograd!

Nešto pre Nove godine, sedela sam sa svojim najboljim drugom Jankom u Stepenicima (inače, jedno od mojih omiljenijih mesta, sa predivnim pogledom na Savu, pogotovo u smiraj dana - biće više reči o ovom mestu) i razgovorala o prolaznosti života - zlu koje nadvladava dobro, ozonskoj rupi u omotaču, reality emisijama, da-možda-ne temama, pokušavajući po ko zna koji put da dođem do suštine nečega što i ne znam šta je, a sve da bih izbegla onu pravu, glavnu i jedinu temu - Ja nisam zadovoljna svojim životom!

Zamišljena i prilično odsutna - jer mi tu sad već dobrano sedimo (posluženje sve po redu - rakija za damu, kafa za mladića, pa još jedna rakija i jedan sok, pa klopa, pa još jedna rakija i još dve kafe ... traje to, kažem vam!), Janko me u jednom trenutku prekida i započinje:

- U životu mnogo štošta nema smisla Ali to nije razlog da odustanemo i da se predamo. Pogotovo ne od svojih snova. Uvek se iznova treba vraćati istim, iskopati ih, sagledati i opet im se predati. Koji je tvoj san bio u detinjstvu? Šta je to ka čemu si ti hrlila (gde li sam samo ovaj glagol iskopala?!)? Šta je to šta si ti želela?

Nije trebalo mnogo da razmišljam, jer sam oduvek znala šta hocu.

- Kao što znaš, zbog tatinog posla, odrasla sam van Beograda, tačnije u nekoliko manjih gradova u Srbiji. Vikende i sve svoje raspuste sam provodila kod tetke u Beogradu, u koji sam se zaljubila na prvi pogled. I uvek sam maštala o tome da se trajno vratim u isti, i da iskoristim sve ono što je taj i takav grad imao da pruži i da, a toga je bilo toliko! Moj san je bio Beograd i ja u njemu. San se delimično ostvario jer sam evo već punih 21 godinu u Beogradu, živim i radim u njemu, tu su skoro svi moji, funkcionišem na najbolji mogući način, ali i dalje mislim da ga nisam dovoljno iskoristila i (pre)uzela sve ono što sam mogla, što mi se nudilo!

- I, u čemu je problem? Nikad nije kasno. Bitno je da nisi zaboravila na svoj san, da je on još uvek u tebi, da postiji, a ti duboko udahni i prepusti mu se. Počni da ga sanjaš. Bar si ti sposobna za to! I to kreni odmah!

Sve ostalo je ono o čemu nameravam da pišem na ovim stranicama - ja u Beogradu, i ono što ovaj grad nudi, ne samo meni, nego i vama. A toga je toliko mnogo! Svakoga dana, svakog sata, sada ... Izaberiti nešto od toga,  prepustitie se i uživajte! A, ja ću se truditi da vam pomognem u tome. Jer, na kraju krajeva i ja sama to radim  - uživam, pa zašto da ne radimo to zajedno!